78 god. Prvi put čuo ovo i zaljubio se. U Mostar otišao i opet se zaljubio. Davno bilo. Sad tamo nažalost padaju neke ružne kiše. A voleo bi da budu opet kiše naše mladosti.
Kad sam bio u kampu u Zaostrogu ili Baskoj vodi na pripremama 1971. g.,kao grom iz vedra neba je usao na binu Rale sa ovom pesmom , njegovim ocima, stihovima Bio sam ocaran… Svet mi se okrenuo na tumbe…Poceo sam vise da volim ljude i svet. Postao sam bolji…
Uh ,lijepa mi je bila mladost, svugdje ljubav, život za sve ljude svijeta, lijepe noći , proljeća mirisila najljepšim mirisima, djevojke ko izmišljena stvorenja oduzimale dah, Neretva pjevala pjesme udarajući o pećine a na njima sjedile zagrljene sjene i sanjale svoju budućnost u tom gradu . I čudno tko se u njemu jednom napije vode nek zna da će se vratiti bar još jednom. Čaroban grad😢
Bože,odrasla sam čitajući njihove pesme koje sam naravno, uzimala u biblioteci, pa pošto sam ih želila zauvek da imam za sebe, neumorno sam ih prepisivala u svesku koju sam čuvala samo za njih, probrane ,koje su disale sa mojom dušom... Zato sam ih zapamtila i do dan-danas... Nezaboravne...
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još ne dozrele Govorio sam joj Ti si derište, ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje reči Govorio sam joj Ti si anđeo, ti si đavo Telo ti zrelo, šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca, nije bilo ptica Ničeg nije bilo Pitala me je imam li brata, Šta studiram Jesam li Hrvat, volim li Rilkea Sve me je pitala Pitala me je da li bi mogao sa svakom Tako sačuvaj Bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini, nije htela Ili nije smela, vrag bi je znao Jesen je ta mrtva, jesen na oknima Njene oči ptica, njena bedra srna Imala je mladež, mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali, ljubičasti Ili mi se čini Pitala me je da li sam Hrvat Imam li devojku Volim li Rilkea, sve me je pitala A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva Zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu Ej, Sulejmana othranila majka Ona je prostrla svoje godine po parketu NJene su oči bile pune kao zrele breskve NJene su dojke bile tople kao mali psići Govorio sam joj da je glupava Da se pravi važna Svetlana, Svetlana Znaš li ti da je atomski vek De Gol, Gagarin i koještarije Sve sam joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao, na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva žderbica Pod starim mostom crnjanskog joj govorio Što je divan, šaputala je, što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino Ko prvi ljiljani U džamije je vodio Karađoz beg mrtav, premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela Malo plakala kao i sve žene. Sada je ovo leto Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme U jednom listu pola stupca za Peru Zupca I ništa više A padale su svu noć nad Mostarom neke Modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Al nije htela to da čini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Ni ono nebo ni ono oblačje ni one Krovove Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka Nad Mostarom Ne umem zaboraviti Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu Njen smeh što je umeo zaboleti kao Kletva Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša Ni one teške modre kiše O jesen besplodna njena jesen Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu Sve je govorila malo tužno malo Plačljivo o Karenjini Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo Ni mrava zgaziti Smejao sam se, ti si glupa on je ubica Ti si dete Ni one ulice one prodavnice poslednjeg Izdanja Oslobođenja Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne Umem zaboraviti Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom One kiše Ljubila me je po cele noći, grlila me i Ništa više Majke mi ništa drugo nismo Posle su opet bila leta posle su opet Bile kiše Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane Otkud tamo Ni ono lišće po trotoarima ni one dane Ja više ne mogu, ja više ne umem Izbrisati Piše mi pita me šta radim, kako živim Imam li devojku Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen Na one kiše Ona je i sad kaže ista kune se Bogom Potpuno ista Da joj verujem da se smejem davno sam Davno prokleo Hrista A i do nje mi baš nije stalo klela se Ne klela Mora se tako ne vrede laži Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu Sve sam joj govorio Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu Knjigu čitala popodne U kosi joj bilo zapretano leto žutilo Sunca malo mora Prve joj noći i koža bila pomalo slana Ribe zaspale u njenoj krvi Smejali smo se dečacima što su skakali Sa mostova za cigarete Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš Su deca Govorila je mogu umreti mogu dobiti Upalu pluća Onda su dolazile njene ćutnje duge Preduge Mogao sam slobodno misliti o svemu Razbistrit Spinozu Sate i sate mogao sam komotno gledati Druge, bacati oblutke Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići Nekud otić daleko Mogao sam umreti onako sam u njenom Krilu, samlji od sviju Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu U stenu, sve sam mogao Prste je imala dugačke krhke beskrvne A hitre Igrali smo se buba-mara i skrivalice Svetlana izađi eto te pod stenom nisam Valjda ćorav Nisam ja blesav hajde šta se kaniš Dobićeš batine Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u U samu reku našla bi me Namiriše me kaže odmah pozna me dobro Nisam joj nikad verovao valjda je stalno Curila kroz prste Volela je kestenje kupili smo ga po Rondou Nosila ga je u sobu vešala o končiće Volela je ruže one jesenje ja sam joj Donosio Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju Pitao sam je šta misli o ovom svetu Veruje li u komunizam Da li bi se menjala za Natašu Rostovu Svašta sam je pitao Ponekad glupo znam ja to i te kako Pitao sam je da li bi volela malog sina Recimo plavog Skakala je od ushićenja hoće hoće A onda odjednom padala je u neke tuge Ko mrtvo voće Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za Živu glavu Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona Pala s Jupitera Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a Ne neko drugi Taman posla, kao da je on u najmanju ruku Brando ili takvi Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna Ti si đavo Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi Nije verovala Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje Svašta je govorila A padale su nad Mostarom neke modre kiše Stvarno sam voleo tu Svetlanu jedne jeseni Kad bi' znao sa kim sada spava ne bi mu glava Ne bi mu glava jao kad bi' znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao kad bi' znao ko to U meni bere kajsije još nedozrele.
Kao da je jučer bilo,Predobro i predivno vrijeme jedne mladosti i vječne mladosti,trenutak iz proslosti ziv u sadasnjosti i u budućoj budućnosti. Kao da smo svi dozivjeli modre mostarske kiše ,emocija je snažna ,prepoznatljiva i svježa svima koji su voljeli poeziju i živjeli i žive u poeziji.Život je donosio svoje nove trenutke,I prozivljen je Jer tako mora biti ,kažu,ali trenuci koji bilježe neke naše postaje i posebne po važnosti sa zabiljezbom ostaju zapisane u dušama našim ,po kojima će se duše prepoznati i sada ,onda tamo negdije i uvijek. Hvala vam!🌹💓🌹💞🌹
Svaki put kad slusam ove stihove, 🍒 cini mi se da je prvi put, toliko je nestvarno lepo a i recitacija je magicna, nemam reci, koliko neznosti nosi ova pesma 🍓🎻💔
Kakvi preljepi stihovi,magicni,kao i muzika.Veliko HVALA za odlican izbor,izuzetno se desilo.Slusam i ne mogu se naslusati...ljubavna bajka!Poklon na talenatan autor P.Zubac i na R.Damjanovic.Eli.Varna.BG
Ovo je pesma moje mladosti....secam se jedne knjizevne veceri u Priboju na Limu....ova pesma je bila "KRALJICA VECERI"" I jos dugo.dugo ce se slusati...
Pjesma kada si tuzan Pjesma kada si radostan Pjesma za sva vremena Za sve generacije O jesen besplodna njena jesen imala je jezik kao jagodu Ni grozdje polu svelo nemogu zaboraviti Grlila me je i ljubila majke mi i nista drugo nismo
Gledala sam davno emisiju u kojoj Dragan Nikolić govori ove stihove. Hoda Mostarom, po kafanama, ulicama, preko mosta i recituje. . . Tako predivno. . . Ne mogu nigde naći taj snimak, a želela bih opet da odgledam.
Ljudi volite se. Volite se život je tako kratak Bio sam ova beba sa slike sada imam 59god Nevjerujem Posle su opet bila ljeta bile zime ja one dane nemogu izbrisati ?
Ja sam oduvijek bila zaljubljena u sebe ja ne mogu plakati a smekšati se mogu i smejati čitav dan pa to je najljepše nije sve u jahanju to mi je baš životinjski
78 god. Prvi put čuo ovo i zaljubio se. U Mostar otišao i opet se zaljubio. Davno bilo. Sad tamo nažalost padaju neke ružne kiše. A voleo bi da budu opet kiše naše mladosti.
Kad sam bio u kampu u Zaostrogu ili Baskoj vodi na pripremama 1971. g.,kao grom iz vedra neba je usao na binu Rale sa ovom pesmom , njegovim ocima, stihovima
Bio sam ocaran…
Svet mi se okrenuo na tumbe…Poceo sam vise da volim ljude i svet. Postao sam bolji…
Uh ,lijepa mi je bila mladost, svugdje ljubav, život za sve ljude svijeta, lijepe noći , proljeća mirisila najljepšim mirisima, djevojke ko izmišljena stvorenja oduzimale dah, Neretva pjevala pjesme udarajući o pećine a na njima sjedile zagrljene sjene i sanjale svoju budućnost u tom gradu . I čudno tko se u njemu jednom napije vode nek zna da će se vratiti bar još jednom. Čaroban grad😢
Puno divnih emocija,divna slika riječima slikana..
Bože,odrasla sam čitajući njihove pesme koje sam naravno, uzimala u biblioteci, pa pošto sam ih želila zauvek da imam za sebe, neumorno sam ih prepisivala u svesku koju sam čuvala samo za njih, probrane ,koje su disale sa mojom dušom...
Zato sam ih zapamtila i do dan-danas...
Nezaboravne...
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele
Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao
Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.
Baš ljepo da ste je napisali obožavam ovu pismu, vječno zaljubljena u ljubav
Hvala B. B. Lepa ti je slika profila. 👍
aferim ljudino!
Bunnies Beach hvala najlepse! Izraz prekrasne duse naseg podneblja. Odnosno hocu reci :"prekrasni izraz nase duse".
Jaoooooo, kad bi znao Predivno
Mislim da ću uvek plakati kad čujem ovu pesmu...
Najbolja verzija vjecne pjesme ... ikad! Pero Zubac I Rale Damjanovic, legende za nezaborav!
Ovo.je remek.djelo druzee
Pero Zubac,najveći umetnik - nije za ceo život nišra više da napiše, ovo je dovoljno za ceo život!
Kao da sam ovako živio. Ova pjesma je refleksija moga života. Divno.
Poneki, Odabrani, Imaju Svoje mostarske kise 💞🎻
Najlepsa pesma Pero Zubac
I fantasticni Rale
Divna pjesma, priča jedne mladosti, jednog nevinijeg doba, čistijeg morala. Izrodilo je to vrijeme mnogo nezaboravne poezije i proze .
Mostarske Kise i Ne daj se,Ines sa Eminom Santica tri pesme svih vremena
i popodnevna pjesma
Kao da je jučer bilo,Predobro i predivno vrijeme jedne mladosti i vječne mladosti,trenutak iz proslosti ziv u sadasnjosti i u budućoj budućnosti.
Kao da smo svi dozivjeli modre mostarske kiše ,emocija je snažna ,prepoznatljiva i svježa svima koji su voljeli poeziju i živjeli i žive u poeziji.Život je donosio svoje nove trenutke,I prozivljen je Jer tako mora biti ,kažu,ali trenuci koji bilježe neke naše postaje i posebne po važnosti sa zabiljezbom ostaju zapisane u dušama našim ,po kojima će se duše prepoznati i sada ,onda tamo negdije i uvijek.
Hvala vam!🌹💓🌹💞🌹
Divno. Mostarske kiše me vraćaju u najljepše godine moga života, a padale su svu noć neke modre kiše.
Svaki put kad slusam ove stihove, 🍒 cini mi se da je prvi put, toliko je nestvarno lepo a i recitacija je magicna, nemam reci, koliko neznosti nosi ova pesma 🍓🎻💔
Najljepsa ljubavna pjesma ikad napisana
Bila sam zaljubljena u ovu pemu,u ljubav.Kao da sam u Mostaru ,zaljubljena u nekog kad god padne kisa.
Душу милују,
срце разгаљују, прекрасни и незаборавни стихови,
Записани у времену!! 💖🌹💖
Treba imati ljubavi da se razumije ova pjesma. Da se voli a posebno poštuje...
van vremenski ,bajkovito,setno bravo za izvodjaca💕
Kakvi preljepi stihovi,magicni,kao i muzika.Veliko HVALA za odlican
izbor,izuzetno se desilo.Slusam i ne mogu se naslusati...ljubavna
bajka!Poklon na talenatan autor P.Zubac i na R.Damjanovic.Eli.Varna.BG
29.2.2020.
и након свих ових година . . .
ја и даље верујем у Мостар !!!
😀
Ovo je pesma moje mladosti....secam se jedne knjizevne veceri u Priboju na Limu....ova pesma je bila "KRALJICA VECERI""
I jos dugo.dugo ce se slusati...
forever
Obožavam Peru Zupca! Jedan od naših najboljih pesnika! Biljana iz Novog Sada! :)
Moja profesorica knjizevnosti Danica Zagorcic iz N.S. je otkrila ovo zlato pre 37,8,9 godina u N.S.
Tugo moja,ovi me stihovi vratise u mladost,u dane kad sam bio neizmerno srecan !
A muzika u pozadini u srce udara...
Predivno vrijeme jedne mladosti ❤ A padale su svu noc nad Mostarom neke modre kise❤
Neke modre kiše i dalje padaju u mojoj duši...
Hvala ti Pero...!!!❤❤❤
Сјајна љубавна песма ! Најлепша поема љубави на свету !
SVE VREME CEKAM OVU PESMU POEZIJU❤
NEVESINJAC PERO. ZUBAC FANTASTICNOJE ISPEVAO MOSTARSKE KISE, ONAKO IZ SVOJE DUSE IZ SVOGA SRCA!
mislim da je bila 1968 godina, kada smo nekih julskih dana trcali u skadarliju da oko 20 h cujemo kako rale govori "mostarske kise"
Nostalgija
Ehhh Svetlana, Svetlanaaa
Нема више Скадарлије...
Svetlana jeste vi ovo iz pjesme...predivna je. Pozdrav iz SLavonskog Broda
DRAGI PERO....zaduzio si Nas Mostar, kako bi rekli mostarci....ZAVAZDA !Malo je reci samo HVALA !
Divni Rale! On recituje srcem!
Pjesma kada si tuzan
Pjesma kada si radostan
Pjesma za sva vremena
Za sve generacije
O jesen besplodna njena jesen imala je jezik kao jagodu
Ni grozdje polu svelo nemogu zaboraviti
Grlila me je i ljubila majke mi i nista drugo nismo
Lijepo
Od ovog moze da se rikne ... ;)
Gledala sam davno emisiju u kojoj Dragan Nikolić govori ove stihove. Hoda Mostarom, po kafanama, ulicama, preko mosta i recituje. . . Tako predivno. . .
Ne mogu nigde naći taj snimak, a želela bih opet da odgledam.
@@zoranvazic7148 😊
I
Јесте ли пронашли видео са Драганом Николићем?
Тек сад прочитах Ваше питање. Нисам пронашла снимак. . .
Ko jednom ode u mostar volice ovu pjesmu volice kamen neretvu vidjece sebe i svoj život uklesan u mostar i ovu pjesmu
Ljudi volite se.
Volite se život je tako kratak
Bio sam ova beba sa slike sada imam 59god
Nevjerujem
Posle su opet bila ljeta bile zime ja one dane nemogu izbrisati ?
Kao prvo ovo je trol zato što da si rođen pre 60 godina bile bi sive slike a i to mi je meme beba
Pero je jedan od boljih izvođača 💪🏻
MOSTAR...DIVNO...!!!❤❤❤😊😊😊
Песма моје генерације и многих других генерација...незаборавна !!!
Rale Damjanoviž živi ovu najljubavniju pesmu.I mi sa njim.
Bog je veliki nadživet će nas📿🙏😪🌍💎Posle su opet bila leta i kiše ni onl lišće po trotoarima neumem zaboraviti, ni ono pismo😪😪😪😪
Uz takve pjesme smo se zaljubljivali tugovali predivno
Toliko osećanja, i ja sam recitovala neki početak od ove pesme i uspela da docaram slična osećanja...jao...kad bih znao..
Fantastično!
Zajeban Rade.Dečki čuvajte Žene
Ako ikada budeš slušala, seti me se...
BRAVO!
Divna i nezaboravna. Za sve generacije. Večita🙂🍀🌺💮🥰
Divno i nikad ne prevazidjeno
Ko to u meni bere kajsije još nedo zrele.. Treba znati voliti ovu pesmu..
Jes, sve je tako. Imao sam konu Fatimu... al' (ona druge vere). Roditelji
patrijarhalno nastrojeni...
I prođe "LIFE". A tak'o i
ALEKSA sa Eminom. 🐯
Mico iz Madere??
Divno, iskreno i divno....za sva vremena...
To je za nami a je ostalo v nas in potuje z zmano 42.let .
Profesorica knjizevnosti Danica Zagorcic, Novi Sad pre 40-tak godina...SSNVS XXlll
Mladost nasa radost nasa koja je volela Mostarske kise, i drugo slicno i ponosila se time imala je i cime, do danasnjih dana,
Eto slusajte mladi ove stihove i saznajte kakve su nekad ljubavi bile i kako su se devojke volele eto dokazA vecnog dokaza svih vremena
Nenadmašnaaaaaaaaaa!!!!!!!!
Bože kako me boliiiiiiiiii!!!!!!!!!!!
Mocno, divno i emotivno..
Da da
Ekstra
BRAVOOO
💔 Potresna...
Lomi .....ko to u meni bere kajsije jos nedozrele......🙄😉
Sve kao da je bilo juce...U Mostaru..
Bezvremeno ljubav.. i mi
Kako je ovo dobro
Čini mi se da ne znam iskazati riječima osjećanja koja me obuzimaju dok slušam po ko zna koji put Mostarske kiše
Prije bi slusao balade kad sam tuzann a sada ovo🙂
Bravo
SJAJNO❤️❤️❤️💔
Voleo bi da pročita i da mi se javi ako je živ moj drug Buhač Miljenko. Isto pesnik.
Prelepo opustajuce...Fantasticno...❤❤❤❤❤❤❤
Hvala sto podsecate nas malo velike😂 matorije odrasli smo uz ovo
Secam se jedne senke iz mostara, upoznao sam je u Baru, davno, ali sam bio klinac, i nisam prevazisao modre kise..
Volela sam ovu pesmu.., znala sam je celu napamet.. i recitovala je..
A sad je vise ne volis
Svako je doziveo "Mostarske kishe", bezvremenske bar jednom u zivutu.
Ožive sve u meni; i život,.i mladost i .ljubav i pravu poeziju..Uživam kroz odškrinuta vrata prošlosti
@@nananana6775 Divan osjecaj probudjuje ova pesma. Prelepo ste napisali.
@@nananana6775 ja ih uživam još uvijek. Na sreću...
@@strashoilievski ja ih uživam još uvijek, na sreću jedne Crnogorke i mene. Lijepo ste napisali komentar. Pozdrav iz SLavonskog Broda
Ohhh, 😢😢😢😢😢😢😢😢😢❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Šantić je rekao putevi života su surovi
Lijepo stars vremena
Divno - predivno - muzika posebna🍀🍀🍀
Kako se zove ova muzika u pozadini ? Prelepo zvuci violina...
Divno!
colouredmis
THANKS A GREAT WAY
ODLICNO,SVAKA CAST..
Divnooooo❤️
2018... I vecnost...
Zauvik će me dirnuti ova pisma...... 😪
Miki Sećanjei samo sećanje.
ау,од овога може да се рикне!
Ko se udvarao stihovima gde je to nestalo i kad?
Saro, kunem se da bih sada bio bolji, a bio sam i onda. Klinac koji nije znao kakva ljubav ga spopala.
Zelim djevojku koja ovo dlusa danas 😊
💚
Besmrtna recitacija...
nenadjebljivo
Ova pesma i mostar vječno će da žive. Hvala im??
Volila je ruže jesenje
Stvarno sam volio jednu B...... Ko to u meni bere kajsije još nedozrele.
Lepota pozd od makedonija
Lijepo
Mora se tako, ne vrede laži,...
Svaka čast
🌹⌛️
Skadarlija, kuca Djure Jakšića, mali podijum a na njemu Rale koji recituje a nas par stotina se učimo poeziji....
Ah Pero kako si ti sve to mogao znati, pa nisi ni bio tu, a opet.....
Gdje nije bio? 😯
❤️❤️
😓❤️😓❤️
Miło się słucha.
Ja sam oduvijek bila zaljubljena u sebe ja ne mogu plakati a smekšati se mogu i smejati čitav dan pa to je najljepše nije sve u jahanju to mi je baš životinjski