Живот као храна Наш ум се храни кроз нашу пажњу тако да је све чему посветимо пажњу храна за наш ум. Повод да пишем о животу као храни су следећи стихови из Старог Завета: И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом. Прва Мој. 25.8 И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.Прва мој.35.29 И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем. Прва дневника 23.1 И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место. прва дневника 29.28 Ако разумемо како се наш ум храни пажњом онда можемо да разумемо и да нам се живот наш сервира као храна,јер посвећујући пажњу животним детаљима наш ум се храни. а после у доколици он премишља о ономе чиме је се пажњом нахранио и разлаже храну на мисли и идеје које се после уграђују у нашу истину. Бог покушава да нас сервирајући нам живот наведе да размишљамо у одређеном правцу и да нас обликује по својој жељи. Али будући да ми имамо слободну вољу да видимо оно шта хоћемо у животу, да посветимо пажњу чему ми желимо а не ономе шта би Бог хтео да видимо, ми свој ум најчешће нахранимо смећем. Ево навешћу пример да би било јасније шта мислим: Један човек радећи свој посао стално се нервирао на другога који ради с њим, што овај будући пијан прича неке глупости. Ја му кажем: а што ти њега слушаш шта он прича? А он одговара: имам уши па чујем. А јел чујеш оног врапца што онако лепо цвркуће, питам? Он ослушне мало па каже: сад га чујем. А малочас га ниси чуо иако имаш уши да чујеш. Слободна воља која нам је од Бога дата нам омогућава да ми посветимо пажњу чему год ми хоћемо, и да тако нахранимо свој ум. А живот је крцат лепим стварима у којима би смо могли да уживамо, али ми рађе бирамо детаље који нам задају бол и производе лоша осећања. И онда нам живот постаје неподношљив, наводно смо окружени емоционалним вампирима, особама које трују наш живот тако што црпе нашу енергију терајући нас да се лоше осећамо. А истина је да ми немамо појма о животу и како да се нахранимо њиме да би нам био угодан и леп. Неки људи живе у прошлости жалећи за пропуштеним приликама и оним што се више неће вратити а пропуштају садашњи тренутак и живот који пролази поред њих јер га не живе. Други живе у будућности и такође пропуштају живот и пропуштају живот који је САД, а не сутра или прекосутра. Добар начин да нахранимо свој ум смећем је да гледамо телевизију, слушамо шта причају политичари, гледамо забавне програме и слично. Све то што видимо ће кроз идеје што се рађају у нашем уму утицати на нашу истину и оно у шта ми верујемо. А Оно у шта верујемо, то постаје временом наша истина. А наша истина директно утиче на то какав ћемо доживљај живота имати. Да ли ће нам живот бити обојен сивим бојама или ће сијати у свом пуном сјају. Лош доживљај живота ће утицати да ми шалу доживимо као увреду , док ће онај ко има леп доживљај живота и увреду доживети као шалу. Зато се за љубав каже да носи ружишасте наочари. Јер не види ништа лоше већ све види лепим. А мржња све боји у сиво јер она носи тамне наочари. Дакле какве наочари носимо такође утиче на то како ћемо се нахранити животом, хоће ли он за нас бити жуч или мед. Ми имамо моћ да раздвојимо жуч од меда, па иако понекад окусимо и по мало жучи, то нас само учи да боље разликујемо мед од жучи. www.academia.edu/40470244/Наново_рођени
SLAVA GOSPODU SVETOM AVI JUSTINU I MATI GLIKERIJA I SVIM SVETIMA AMIN ❤
igumanie Glikerija tako blage oci kao i svetac dragi Ava Justin boze hvalati Amin
Слава Богу, светом Јустину и мати Гликерији и свим сестрама које су с
😊својим животима показале како се опстаје.
Живот као храна
Наш ум се храни кроз нашу пажњу тако да је све чему посветимо пажњу храна за наш ум. Повод да пишем о животу као храни су следећи стихови из Старог Завета:
И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом. Прва Мој. 25.8
И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.Прва мој.35.29
И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем. Прва дневника 23.1
И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место. прва дневника 29.28
Ако разумемо како се наш ум храни пажњом онда можемо да разумемо и да нам се живот наш сервира као храна,јер посвећујући пажњу животним детаљима наш ум се храни. а после у доколици он премишља о ономе чиме је се пажњом нахранио и разлаже храну на мисли и идеје које се после уграђују у нашу истину. Бог покушава да нас сервирајући нам живот наведе да размишљамо у одређеном правцу и да нас обликује по својој жељи. Али будући да ми имамо слободну вољу да видимо оно шта хоћемо у животу, да посветимо пажњу чему ми желимо а не ономе шта би Бог хтео да видимо, ми свој ум најчешће нахранимо смећем. Ево навешћу пример да би било јасније шта мислим:
Један човек радећи свој посао стално се нервирао на другога који ради с њим, што овај будући пијан прича неке глупости. Ја му кажем: а што ти њега слушаш шта он прича? А он одговара: имам уши па чујем. А јел чујеш оног врапца што онако лепо цвркуће, питам? Он ослушне мало па каже: сад га чујем. А малочас га ниси чуо иако имаш уши да чујеш. Слободна воља која нам је од Бога дата нам омогућава да ми посветимо пажњу чему год ми хоћемо, и да тако нахранимо свој ум. А живот је крцат лепим стварима у којима би смо могли да уживамо, али ми рађе бирамо детаље који нам задају бол и производе лоша осећања. И онда нам живот постаје неподношљив, наводно смо окружени емоционалним вампирима, особама које трују наш живот тако што црпе нашу енергију терајући нас да се лоше осећамо.
А истина је да ми немамо појма о животу и како да се нахранимо њиме да би нам био угодан и леп. Неки људи живе у прошлости жалећи за пропуштеним приликама и оним што се више неће вратити а пропуштају садашњи тренутак и живот који пролази поред њих јер га не живе. Други живе у будућности и такође пропуштају живот и пропуштају живот који је САД, а не сутра или прекосутра. Добар начин да нахранимо свој ум смећем је да гледамо телевизију, слушамо шта причају политичари, гледамо забавне програме и слично. Све то што видимо ће кроз идеје што се рађају у нашем уму утицати на нашу истину и оно у шта ми верујемо. А Оно у шта верујемо, то постаје временом наша истина. А наша истина директно утиче на то какав ћемо доживљај живота имати. Да ли ће нам живот бити обојен сивим бојама или ће сијати у свом пуном сјају. Лош доживљај живота ће утицати да ми шалу доживимо као увреду , док ће онај ко има леп доживљај живота и увреду доживети као шалу. Зато се за љубав каже да носи ружишасте наочари. Јер не види ништа лоше већ све види лепим. А мржња све боји у сиво јер она носи тамне наочари. Дакле какве наочари носимо такође утиче на то како ћемо се нахранити животом, хоће ли он за нас бити жуч или мед. Ми имамо моћ да раздвојимо жуч од меда, па иако понекад окусимо и по мало жучи, то нас само учи да боље разликујемо мед од жучи.
www.academia.edu/40470244/Наново_рођени