Miroslav Mika Antić - PORAZ JEDNE ZVEZDE (Tekst) govori Mika Antić

Miroslav Mika Antić - PORAZ JEDNE ZVEZDE / Govori Mika Antić / Tekst:
Moj umor potiče od zvezda. Nad nekim krovom, u nekoj krošnji, na vrhu nekog grebena, vidiš kako na tebi dolazi sjaj udaljenih i davno pomrlih galaksija te da ništa ne počinje od tebe i da se u tebi ništa ne može završiti.
One ti kažu: izmisli da tvoji okeani imaju ukus soli koji nije nalik na so ovih naših okeana što su bili. Izmisli da planine imaju drugu grbavost, svetlost, drugu prozirnost, zemlja drugu mekotu... Izmisli, viču mi one svojim žutim glasovima obojenim sa nešto malo crvenog, izmisli, viču da tvoje alge imaju drugu klizavost, da tvoji talasi imaju drugu boju glasa.
I još mi viču: zar misliš da su Gonzalo Nodal ili Vikinzi, Kolumbo ili ma ko od njih, vadili rukama kontinente iz mora? Zar misliš da ste vi na zemlji sami stvarali boje, ukus aprila, miris sna? Zar misliš da stvarno možes biti nešto drugo nego što smo mi bili od postanka?
Govorim tako sa zvezdama. Kao sa smrću. Ja znam da su one odavno negde umrle, u tim prostranstvima moga oka.
Kad uhvatim njihovu svetlost u dlanove, ona se raspada kao ronđave svetle krpe i kida kao pepeo. Jer, zvezde su odavno umrle. Ovo je samo svetlost koja dolazi do njih, baš kao što će jednog dana svetlost mojih snova doći do nekog drugog i dotaći mu rame ili uho, usne ili onu lepotu oka koja se naziva osmehom.
Govorim tako sa zvezdom. A ne mogu još da umrem, iako mi svaka stvar koju srecem govori kao pokojniku. Ne mogu da umrem zato što mirišem na ribu, na vodu Dunava, na travu koja niče oko panjeva, na tišinu... Stvarno, mirišem na tišinu.
Onda: uhvatim sebe da je sve to već nekad bilo. Bili su cvetovi, bio je april, bili su tihi koraci po vodi, bio je smeh koza pretvoren u iskeženost, bila je dobrota i zlo, puževi, školjke, ljigavost riblje kože, sve je već jednom tako davno bilo, kao moj lik, moj hod, moje moranje, moja usamljenost, moja vrtoglavost koja se rastavlja, diše, ide nekuda i posle mi se mrtva vraća.
Zaklopim oči. Ali to ne znaci da sam ugasio sazvežđe. Nebo može biti siromašnije za jednu mrtvu zvezdu ili mrtvu galaksiju, ali ne i za njenu svetlost.
Nad nekim krovom, u nekoj krošnji, na vrhu nekog grebena jedna nova planeta koja tek raste iz pramagle, znam: već je umorna od mog umora.
Neka nova planeta koja tek raste iz pramagle.
Miroslav Mika Antić
Video i audio obrada: Nikola, 26. 2. 2012.
www.pantarei.in.rs
Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa kanala i postavljanje na druge CZcams kanale, Facebook / Instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload video i audio klipova.

[@SilentWonderer90]

Mika je bio (i uvek je, jer naravno on nikada neće umreti) genije od čoveka... izražavam jedno veliko poštovanje i jedno veliko divljenje... kako je sve to na takav zanimljiv, mudar i poetski način povezao... divota jedna!

[@srcenadlan1]

300 ili 1300 godina... Mika je bezvremen i najveći
hvala vam na ovom videu koji ostavlja bez daha

[@sonjajuric6303]

čista duša
čista emocija
💖💖💖

[@danicadusanilic3462]

-мој умор потиче од звезда-...звезде су умрле у мојим очима....ослепелим...моја имњњакиња ме издала-не дани него мрачи....