Manastir Krepičevac

Duboko u šumi, daleko od sveta, u klisuri Radovanske reke na ovom mestu kao da je vreme stalo. Nestaje svako uznemirenje i ostaje samo osmeh i smiraj. U blizini manastira je nekoliko izvora. Voda je toliko ledena i lepa da je se "čovek ne može dovoljno napiti".
Kao i većina manastira u Timočkoj krajini i Krepičevac spada u one o kojima se veoma malo ili čak gotovo ništa ne zna o vremenima gradnje i životu manastira uopšte. Na osnovu tragova živopisa moguće je saznati otprilike ko su bili ktitori. Ktitorska kompozicija pretstavlja nam Georgija sina „Anovog“ i njegovu suprugu Zoru. Za Georgija se smatra da je unuk Radul bega.
U naosu u južnom zidu nalazi se udubljeni prostor za koji se pretpostavlja da je grob starca Josifa, jednog od sinaita skraja 14. veka.
Manastir je obnavljan više puta. U XVIII veku obnovio ga je knez Golub iz Jablanice. Početkom XIX veka Hajduk Veljko sa knezom Milisavom postavljaju za starešinu manastira Jeromonaha Akakija o čemu svedoči zapis u jednoj bogoslužbenoj knjizi. Danas manastir Krepičevac nema žitelja, a opslužuju ga parohijski sveštenici.
Posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice.