Dragana Rajblović, prva Srpkinja koja se popela na Mont Everest: "Planina odlučuje ko će se popeti "
Vložit
- čas přidán 6. 09. 2024
- Dom svakoga od nas je tamo gde su nam misli najspokojnije. Dragana Rajblović već više od tri decenije zna da je njen dom u planinama, u prirodi. Kaže da su je kao devojčicu roditelji vodili na more dok je ona na svakom putovanju bila nepovratno zagledana u planine. Onda kada je kao tinejdžerka mogla prvi put negde da ode sama - odlučila je da se zaputi tamo gde je osećala da je srce vodi. Od tada - planine i planinarenje su njen život, a on - dokaz da svako od nas može da ostvari sve što poželi.
Srele smo se „u doba korone“ ispod srednjovekovnog utvrđenja Maglič. Draganu i nekoliko njenih prijatelja od ljubavi prema planinarenju nije mogao da odvrati ni opasni virus. Iz Beograda gde žive - zaputili su se u planinarsku kuću Planinarskog društva „Železničar“ u Magliču, odakle su svakog dana kretali u nove pohode do planinarskih vrhova.
Dragana je Beograđanka. Bila je računovođa, a onda „izračunala“ da, ipak, više želi da bude pustolov. Planina joj je postala život, a cilj osvajanje vrhova. Kod nje, jasno je - nema odustajanja: hrabra je i tvrdoglava, voli da iskušava granice ljudskog organizma. Zato je Dragana od 2007. godine - 12 godina bila prva i jedina žena iz Srbije, odnosno prva žena sa celog Balkana koja se popela na Mont Everest (u maju prošle godine to je pošlo za rukom i devojci po imenu Dolores el Šeleh, čija je majka Srpkinja, a tata Jordanac).
U ekspediciji koja je 2007. godine krenula na Mont Everest bilo je devet članova. Dragana je bila jedina žena. Ona i još šest planinara uspeli su u svom naumu, dva člana ekspedicije nisu. Imala je Dragana čast da, sa vrha Himalaja, uživa u pogledu na svet pod svojim nogama. Zato je sada i ponosni vlasnik počasnog pasoša, koji je dobila kada je Ministarstvo spoljnih poslova dodelilo prvi 200 počasih pasoša zaslužnim građanima Srbije.
Od priznanja, ipak, važniji su joj vrhovi koje je osvajala: najviši vrh Evrope - Elbrus na Kavkazu, najviši vulkan na svetu koji se nalazi u Argentini, popela se i na najviši vrh Afrike - Kilimandžaro, a pre osam godina je za 33 dana prepešačila više od 700 kilometara od juga do severa Srbije. Dragana Rajblović je speleolog, alpinista, planinarski vodič, fitnes instruktor za grupno vođenje programa, oprobala se i u padobranstvu i raftingu, autor je knjige „Moj Everest, san i java“.
Kada je pitaju da li je odluka o pohoda na Mont Everest bila hrabrost ili ludost, Dragana odgovara na razoružavajući način:
- Za mene je to bila - ljubav! Nisam se mnogo pitala da li je hrabro ili ludo. Bilo mi je bitno samo da odem tamo! Vreme provedeno na ekspediciji bilo je mnogo lepše nego da sam u Beogradu i da idem na posao - priseća se Dragana.
Ona se sa članovima ekspedicije strpljivo pripremala za uspon na Mont Everest.
Na pitanje kakav je osećaj biti na vrhu Himalaja, na mestu gde je vrlo mali broj ljudi uspeo da se nađe, Dragana odgovara kako je osećaj divan, ali da je neverovatno što „u momentu kada se nađete na vrhu sveta vi niste toga svesni“:
- Tek kada prođe neko vreme, kad siđete do prvog visinskog kampa u kojem ćete da prespavate, kad shvatite da ste se vratili živi i zdravi i da se ništa loše nije desilo, tek tada počnete da sabirate utiske, a sve dok ste gore i dok silazite - niste baš opušteni. U
Uspon na krov sveta svakako je podrazumevao puno odricanja:
- To, na prvom mestu, znači žrtvovanje nekog normalnog načina života. Mi smo tamo bili dva meseca, spavali smo u šatorima, bilo je i minus 40, jeli smo oskudno, a i to što je bilo za jelo - meni nije prijalo. Kad se probudimo, u šatorima je sve zaleđeno, pa treba vreme da se nekako podignemo, obučemo i da nastavimo dalje. Na vrhu se ostaje pola sata, u principu je to neka granica, jer je mnogo važno da krenmo da se spuštamo tokom prepodneva, zato što - ako se zadržimo na vrhu postoji mogućnost da se vreme pokvari. Vreme se obično i kvari popodne, a Himalaji ne praštaju greške. Kad se pokvari vreme, nema nikakvih spasilačkih akcija, niti načina da se negde zaklonimo. Jedina opcija je da dođemo do kampa i da se sakrijemo u šatore, što znači da moramo to da uradimo sve pre tri - četiri popodne i zbog toga ne možemo da ostanemo duže na vrhu. Znala sam da ćemo, penjući se, prolaziti pored mrtvih planinara, koji su zauvek ostali u večnom snegu i ledu. Kad planinar padne i pogine, tela teško pronalaze, ali nailazite na one koji su umrli od bele smrti pored staze. To su visine gde nema živih organizama i telo se raspada više od 100 godina, tako da svi oni koji tamo umru godinama izgledaju kao kada su umrli. U svetu alpinizma nema spuštanja tela preminulih planinara, jer je da bi se samo da bi jedan povređeni planinar spustio dole potrebno 18 ljudi. Zato tela stradalih ostaju u planini. Za planinare, možda je to i najlepša smrt, kad ostanu zauvek na planini
Bilo je trenutaka, kaže, kada se pitala da li je precenila svoje mogućnosti?
Više na linku www.krug.rs/60...
Prelepo je ici sa Draganom negde,bili smo jednom prilikom na Ovcaru i bilo je super!
😮😮😮tu i moze
🙏🙏🙏❣❣❣
Cestitke 👍
Бане је одличан!
Turisticki gde Serpasi te i odnesu da bi se slikala.😂
Jel mont everest sad isto srbija?😂😂😂
Crna Gora sigurno jeste. Za Everest jos ne znamo.
@@rasosteva ma Srbija do Everesta🙂pozdrav iz Hrvatske,tocnije Splita😂
@@prdefilipovic6181 A ja mislio ti milogorac. Pozdrav za Hajduk.
@@rasosteva ma ja sam ti obican covik ,samo za ljude,,a neljudi,fak of😂ti si čovk,i pozdrav i vasem klubu,jbg,neznam koi??
@@prdefilipovic6181 Svi smo ljudi. Partizan 😂
Ko Laze sada slušam govore da se najduže može biti 10 min na vrhu ,a ti bila 45min kako to😂😂😂😂😂😂
moguce je sa opremom i kiseonikom
Da moguce je 👈
Могуће је колико хоћеш ако имаш довољно кисеоника.
A ko ti je to govorio, neko ko je gledao 😁 A ti verujes u sve sto ti govore?
@@anubis4855 kojim kisikom i kojom opremon o cemu ti pricas da netko ce tebi dozvolitj vise od 2 minute na vrhu dok 100 ljudi drugih ceka uspon