Miroslav Mika Antić - MORE, PETO GODIŠNJE DOBA

MORE
Odmah da ti kažem: more nije stanje, ni geografski pojam. More je godišnje doba. Možda peto godišnje doba. More je raspoloženje koje imam ili nemam. Otkud znam? A kako sam uvek mislio kako je govor opasna umetnost, o moru ne mogu da kažem ni toliko, čak ni toliko, koliko je zapisano u mojim pesmama.
Što se tiče Panonije, pa jasno je da more nikad nije plavo, ono je zeleno. Zeleno i ništa više.
Jedna dubrovačka ulica mesec dana se zvala mojim imenom. Deci sam govorio stihove uveče a odraslima u ponoć. Nisam imao ni vremena da se ispavam, u tom Dubrovniku, ali sam u toj svojoj ulici našao kafanicu sa Ljubom Tadićem, malu kafanu, onde sam pio, a noću sam govorio stihove.
Opet nisam video more.
Petog dana Ljuba i ja smo izuli cipele, ostavili smo ih. Pitali smo se: „Ima li mora?“ Ja sam se prisećao da je bilo more. I bio je Ibrica Jusić sa velikim psom. Pitali su i njega za more. Onda Jusić veže psa za stolicu, donese more u lavorima, svakom po jednu razglednicu u ruke, i ja se potpišem na te fotografije, potvrđujući da postoji more.
I to su viđenja tog letnjeg mora. Leti i nema ničega. Srećom, postoji letnje i zimsko more. More posećujem od novembra do marta, dok ne nagrnu na more neki ljudi, nepotrebni i sami.
Pravo more je izmišljeno, kao i prava literatura.
Miroslav Mika Antić
Iz knjige: Draško Ređep - Ulepšavanje nevidljivog, Izdavač: NIŠRO Oslobođenje, Sarajevo, 1988.

[@Neni1984]

Prvi🤣.....

[@adminisakovic]

😊😂

[@Neni1984]

@@bistrookikutak Hm.....?