Bio ovdje, čini mi se, 1997. tada je bilo u izgradnji, ali 1998, već nisam više bio u Bosni I Hercegovini, emigrirao sam u Skandinaviju ali sam bio nekoliko godina kasnije, čini mi se 2006. i bio u jednom restoranu sa drugom iz djetinjstva i jeli predivnu pizza-u! Bio je mrak i nije se moglo vidjeto jezero, a nismo išli dalje, tako da ne znam kako je izgledalo 9 godina poslije mog prvog i zadnjeg boravka i naravno, kupanja. Danas je, čuo sam skoro, sve propalo, jezero zagađeno i naravno, nema više turizma...😮🥺😢 Ništa ne znamo čuvati. Ovo jezero je bilo, vidim, veliki potencijal, ali politika, izgleda , nije dozvilia dalji razvoj...velika, velika ṣ̌teta! Ostaju sjećanja na preiod poslije rata, koji je obećavo bolje sutra...
U ratu smo se snimati i slali snimke za Njemacku (napoj), ja sam jela sline i govorila da najvise bolim tetku Mirsadu, a moja seka Emina tetku Dzevidu ( zapravo ona je prva rekla)
Kad se Plaza izgradila, jutrom nas je nena slala da bacimo hljeb ribama...Albanci su prodavali sladoled, uvijek bi donijeli kod Hanke i Adema rahmetli...Djed je izdavao mjesta za kampovanje, cesto su dolazili iz Holandije ljudi ( Djani se zvao sin), nekad bi nas djed zaposlio da naplacujemo vikendom ( novac da sebi ostavimo)
A u ratu me je otac odveo na Gradinu na biciklu, sa papirima i koncima u nosu...Arap mu je rekao sto mu nije rekao dao bi mu auto...usmrdilo se vele ( imao odmor)
Jest bilo extra.... cista voda, puno naroda.
Bio ovdje, čini mi se, 1997. tada je bilo u izgradnji, ali 1998, već nisam više bio u Bosni I Hercegovini, emigrirao sam u Skandinaviju ali sam bio nekoliko godina kasnije, čini mi se 2006. i bio u jednom restoranu sa drugom iz djetinjstva i jeli predivnu pizza-u! Bio je mrak i nije se moglo vidjeto jezero, a nismo išli dalje, tako da ne znam kako je izgledalo 9 godina poslije mog prvog i zadnjeg boravka i naravno, kupanja. Danas je, čuo sam skoro, sve propalo, jezero zagađeno i naravno, nema više turizma...😮🥺😢
Ništa ne znamo čuvati. Ovo jezero je bilo, vidim, veliki potencijal, ali politika, izgleda , nije dozvilia dalji razvoj...velika, velika ṣ̌teta!
Ostaju sjećanja na preiod poslije rata, koji je obećavo bolje sutra...
Nakon rata, mama radila u Aidi ( Tuzla), a otac u vojsci...Odveo me u Smolucu kasarnu ( Opstina Lukavac)
1995, pala sam i razbila glavu, vodili me sa kombijem na hitnu u Lukavac, sili mi glavu
U ratu smo se snimati i slali snimke za Njemacku (napoj), ja sam jela sline i govorila da najvise bolim tetku Mirsadu, a moja seka Emina tetku Dzevidu ( zapravo ona je prva rekla)
Volim pardon
Nekad bilo . Sad ni u snovima 😢
Ja imam fotografije kad je bila trava, kad nije bilo ni betona...
Bila sam 96g
1994 mozda, na po njive kad me granata ne pogodi
Kad se Plaza izgradila, jutrom nas je nena slala da bacimo hljeb ribama...Albanci su prodavali sladoled, uvijek bi donijeli kod Hanke i Adema rahmetli...Djed je izdavao mjesta za kampovanje, cesto su dolazili iz Holandije ljudi ( Djani se zvao sin), nekad bi nas djed zaposlio da naplacujemo vikendom ( novac da sebi ostavimo)
Parking
Poceli ljudi na more ici od 1999
Pa da. Tuðe je uvijek bili bolje. Sramno!
A u ratu me je otac odveo na Gradinu na biciklu, sa papirima i koncima u nosu...Arap mu je rekao sto mu nije rekao dao bi mu auto...usmrdilo se vele ( imao odmor)
Mama otisla po vodu u ratu, a ja bila sama...Ja cama, ja cama...mama mi od sanadalica napravila papucice, ispale mi u vanjski wc
Inace nisu imali ni oruzja, imali dronove i malo oruzja
Ovo je od prije rata
Poslije rata