Video

Baračka- najljepše mjesto na svijetu

Lepo je nije lose za odmor.

Prekrasno Oduševljen muzikom i mojim najdražim čika Zvonkom Bogdanom no gledam i čujem gosti iz Vinkovaca a ono moja Zora i Željo sa prijateljima ...divno ... nekad davno sam ovdje dolazio prije rata sa ujakom Boškom Pavlovićem na fiš i jedino u životu u živo gledao kao klinac čika Zvonka od kud mi je i krenula ljubav za njim i njegovom muzikom.

Kad cujem bilo kog ceveka da voli ove pesme odma znam kakav je

Звонко величанствен - оркестар одличан - публика к'о на парастосу. Зар не?

spam zbog austrougarske

y je jednako ko I Z

ko janiku balasa

kako yvonko promovise sasu I sinisu

da zemim odmor ko an NULTOM exitu

aj mail kad nude pevo zvonko negde n abarackoj

deda objasnio

Bezdan I Apatin najbolje carde👍

LEGENDA HVALA BIGU ŽIVA MELEM ZA DUŠU

Kralju naših običaja i naših tradicija. Gospodine. :)

Gotovo za neverovati kakav događaj. Šteta što su mnogi došli samo da budu viđeni. Čista nekultura , srećom tamuraši imaju mikrofone, a tko nezna koliko je mali prostor - no šta reći ,... volio bih znati gdje je sledeći " KAFANA KONCERT" Zvonka ?

ODLIČNO

eh sunce im papansko i seljacko....nekada se islo u kafanu da se slusa muzika i pricalo se samo kad muzika odmara ili ako muvas djevojku al muvas je tiho da se ne cuje prica....cela kafana prica i to je nepostovanje prema velikanu starogradske muzike......

ALEKSANDAR PETROVIĆ / ŠANDOR PETEFI (1823-1849) ALEKSANDAR PETROVIĆ / ŠANDOR PETEFI-U ranu zoru i NA KRAJ SELA ČAĐAVA MEHANA ,, -vodeći pesnik mađarskog romantizma. Kršteno ime mu je Aleksandar Petrović, rođen u braku oca Srbina i majke Slovakinje. Rano je napustio školsko obrazovanje, posvetio se književnom radu, novinarstvu i revolucionarnoj aktivnosti. Učesnik je revolucije 1848. godine, gine u borbi 1849. godine u dvadeset šestoj godini života. Petefi je lirski pesnik, epski pesnik, romansijer i dramski pisac. Svetsku slavu je dostigao ljubavnom, deskriptivnom i revolucionarnom lirikom. U ljubavnoj lirici je čisti romantičar koji peva o svojim intimnim osećanjima i raspoloženjima, ali u ovoj poeziji zabruje i."Međutim, za Petefijevu popularizaciju kod nas, najviše je učinio Zmaj. Naš dragi, mudri, veliki Zmaj, kao čovek, bio je antipod čistome romantičaru i u životu, Petefiju, dalek je bio i njegovoj rapsodičnoj, raspusno fantastičnoj, revolucionarnoj poeziji, ali je bio veoma blizak njegovoj idiličnoj i satirično-realističkoj lirici. Zmaj, uopšte, nije prevodio u strogom smislu, on je prepevavao, posrbljivao, zmajovizovao. U ovom slučaju njemu je to išlo od ruke, tim lakše što između shvatanja života i osetljivosti mađarskog i srpskog naroda, i njihove i naše inteligencije, postojala je tada, a postoji i danas znatna sličnost. Zahvaljujući Zmaju, ima Petefijevih pesama koje naš svet smatra da su izvorne Zmajeve, čak naše, narodne, npr.: 'Na kraj sela čađava mehana'. Ono što je Zmaj učinio prevodeći, presađujući Petefija, i kako je, opet, naš narod prihvatio Zmajeve prevode, to je najviša mera humanosti, širokogrudosti i ljubavi koju jedan narod može moralno, duševno da posvedoči prema drugom, tuđem narodu s kojim je imao, baš u danima tih prevoda, i teških iskustava".

Marko Nešić „Kad sam bio mlađan lovac ja“(Novi Sad, 2. mart 1873[1] - Novi Sad, 3. april 1938) jedan od najvećih srpskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka je bio berber, esperantista i tamburaš. Napisao je preko 200 kompozicija.Od njegovih pesama koje su prihvaćene u narodu i pevaju se kao stare gradske opesme, najpoznatije su: „Žabaljka“ , „Bogata sam imam svega“ , „Dones' mi vina krčmarice“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Neven Kolo“ , „Đuvegije gde ste da ste“ ,„Cvetala mi ruža na pendžeru“ a pesma „Biće skoro propast sveta“ je poslužila kao muzički motiv u istoimenom filmu Saše Petrovića, u kome je maestralno izvode deronjski tamburaši i orkestar Janike Balaša. Jedno vreme je vodio tamburaški orkestar SZPD Neven u Novom Sadu, kome je 1911. godine napisao i posveti kompoziciju „Neven kolo“ - danas je himna društva a u narodu peva kao stara gradska pesma.

Jovan Jovanović Zmaj-Tiho noći moje zlato spava- (Novi Sad, 24. novembar 1833 - Sremska Kamenica 3. jun 1904) je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se izdavanjem i uređivanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prvi o sretnom porodičnom životu, a drugi o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je i satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.

VLADIMIR NIKOLIĆ Vladimir Nikolić, Srbin iz Hrvatske,Rođen u Novoj Gradiški 25. juna 1829. godine. Potiče iz svešteničke porodice. Gimnaziju i pravne nauke završio je u Zagrebu. Objavio je pesničke zbirke Kunugorke (1855) i Bršljani (1863), i knjigu Pripovijetke (1864). Pesma "Na te mislim" našla se u mnogim pesmaricama u drugoj polovini XIX veka, ali i u nekim savremenim antologijama (Petra Milosavljevića, Pere Zupca i Zdravka Krstanovića). Peva se i danas, kao tzv. starogradska pesma, poput "Spomena" Spiridona Jovića. Niko i ne zna čiji su to stihovi. Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma" Beograd, 2011. Na te mislim kada zora sviće Izvođači: Milan Verni, Dubravka Nešović, Ansambl "Lole", Vera Svoboda, Zvonko Bogdan, "Kolibri"

Šupčina koja mijenja.menja i minja indentite ovisno gdje,gde i di se nalazi!!!Šta će ti onda hrvatska putovnica smrade trolični prodani!!!

Jako je malo stvari koje mogu izazvati moju zavist! Ovo je jedna od tih stvari😁 Zavidim gostima ovog užitka za dušu. Ovo nema cijenu! Hvala Zvonko sto se baviš tim što fantastično znaš i hvala za snimak👍

Svaka cast Zvonko ziv bio sto godina

kako ste vi Binjevci divan narod.A mi smo i dalje plemena nikako da izadjemo iz tog.Vama neka je sa srećom a nama treba još puno vremena da dostignemo vaš nivo kulture i ponašanja.Srećno iz CG.

Prekrasna muzika u izvodenju velikog Covijeka

GOSPODIN ZA UGLED. POSEBAN MUZIČKI PRAVAC I POSEBNA OBLAST MUZIKE. KOJA NE IZLAZI IZ MODE. UVEK POPULARAN

Čarobno i magično!

bravo majstore